Da obnovimo znanje
Moram da priznam da mi je posle ovoliko godina u Feng Shuiju i dugog puta
koji sam prešla od Londonskih knjižara u devedesetima i kurseva po Evropi, pa
sve do dugih putovanja u Aziju i mukotrpnog savladavanja kineskih karaktera,
malo muka kada vidim šta se sve dešava na tzv. Feng Shui sceni, kako kod nas
tako i svetu.
Zaista, koliko je hrabrosti potrebno da bi se neko upustio DANAS u nešto o
čemu ima samo neke naznake a tzv. energetsko podešavanje prostora naziva Feng
Shuijem?!
Naglašavam DANAS zato što je nekada zaista bilo drugačije i teško da si
negde mogao da dobiješ po neku pravu i autentičnu informaciju, osim ako si uspeo
da usput pronađeš po neku kvalitetnu knjigu u Singapurskim knjižarama. Ranije
su se samo Evelyn Lip, Vincent Koh i Eva
Wong usuđivali da stave u svoje knjige po nešto od autentičnih znanja. Mnogi
majstori ranijih godina čak nisu hteli ni da se pomuče da malobrojnim učesnicima
seminara iz Evrope obezbede predavanja na engleskom (iako ga svi dobro znaju),
već su uporno pričali na kineskom dok je izbezumljeni prevodilac jedva uspevao
da prevede svaku treću rečenicu. I tako, sećam se da dok su se Kinezi uveliko smejali
šalama majstora, nas nekoliko je sedelo, osećajući se kao članovi prokažene i
ignorisane srpske expat zajednice; naravno, jedino ja sam zaista i bila član
iste, dok su ostali pridruženi članovi dolazili iz Švedske (zbunjena gospodja), Rusije (ambiciozna plavuša), Indije (zalutao)...
Od tada sam prešla zaista dug put i još uvek sam na njemu i prelazim
priličnu rutu svake godine i uz sve dosta vremena trošim na obnavljanje znanja,
zato što se neke stvari brzo zaboravljaju. Satisfakciju mi zapravo daje ono što
sam naučila, iako je moja praksa u 50% slučajeva prosečna, zato što su takvi
zahtevi sredine.
Ipak, uspevam da primenim i onih drugih 50%, koje sam skupo platila, i to
je velika satisfakcija i ne može se porediti NI SA ČIM DRUGIM. Upravo zbog
toga, sve te prakse i reklame po webu mi se čine u najmanju ruku smešnim, zato
što je to...pa ne mogu da kažem prosečni nivo ili neozbiljno...ali je tu negde,
možda čak i znatno ispod nekog proseka, kako ga ja vidim, naravno. Ali ono što
je zanimljivo, ali i važno, jeste da to nema blage veze sa autentičnim Feng
Shuijem, jer prepoznajem kada ljudi pokušavaju da drže korak i kada prodaju
harizmu umesto znanja. No, čak i to nije za osuđivanje, jer ’’been there, done
that’’, pa dakle zašto osuđivati druge koji su tek na početku.
Eh, da, ali početak je ovde ključna
reč...
Ako je neko dugo na početku a misli da je na kraju, to onda postaje veliki
problem. A problem je i ako pokušava da proda nešto što zapravo nije ono čime
se ta osoba bavi, zato što se visoki standardi ne postavljaju cenama, već
učenjem.
Ilustracije radi, evo jedne priče od pre godinu-dve, kada me je zvala jedna
dobra prijateljica koja je negde u gradu srela jednu našu zajedničku poznanicu,
koja joj se pohvalila kako napreduje ’’u spiritualnoj sferi’’ te joj pokazala
jednu debelu skriptu ’’o feng shuiju’’, i žalila se koliko samo strana ista ima
i šta sve ’’mora iz nje da se nauči’’.
Na sve to, mojoj prijateljici su krenule
suze od smeha, zato što zna da kod mene skripte sa seminara zauzimaju pola
regala, te da se bore za mesto sa knjigama koje su stizale u cargo pošiljkama
iz Singapura.
No, koja je poenta ovog posta i da li ista mora da postoji?
Umesto mene, odgovoriće moj omiljeni TV anti-junak, Anthony Bourden...
“The journey is part
of the experience - an expression of the seriousness of one's intent. One
doesn't take the A train to Mecca .”