Amateri vs. Profesionalci
Ranijih godina, ljudima sa prostora ex-Yu su često nuđene posebne pogodnosti za prisustvovanje seminarima u raznim metropolama sveta (popust, plaćanje na rate, i sl.). Lako je bilo tada navići se na poseban tretman, koji se u većoj meri oslanjao na osećaj kolektivne krivice zapadnjaka, iz čega su neki od nas izvlačili koristi.
U to neko vreme, kada sam objavila svoju prvu knjigu o feng shuiju (1997.), desilo se da je jedna fotokopirnica u centru Beograda počela da prodaje moju knjigu (koju sam pisala nekoliko meseci i u čije sam štampanje uložila dosta novca) kao fotokopiju. Evo, izvolite, pretpostavljam da su govorili, kupite fotokopiju Snežanine knjige za 100 dinara. Ne znam koliko su novca od toga zaradili, verovatno dosta, ali kada sam ih pitala otkud im pravo da prodaju fotokopiju moje knjige, oni su mi zbunjeno rekli da ’’znanje pripada svima’’.
Ranijih godina, ljudima sa prostora ex-Yu su često nuđene posebne pogodnosti za prisustvovanje seminarima u raznim metropolama sveta (popust, plaćanje na rate, i sl.). Lako je bilo tada navići se na poseban tretman, koji se u većoj meri oslanjao na osećaj kolektivne krivice zapadnjaka, iz čega su neki od nas izvlačili koristi.
U to neko vreme, kada sam objavila svoju prvu knjigu o feng shuiju (1997.), desilo se da je jedna fotokopirnica u centru Beograda počela da prodaje moju knjigu (koju sam pisala nekoliko meseci i u čije sam štampanje uložila dosta novca) kao fotokopiju. Evo, izvolite, pretpostavljam da su govorili, kupite fotokopiju Snežanine knjige za 100 dinara. Ne znam koliko su novca od toga zaradili, verovatno dosta, ali kada sam ih pitala otkud im pravo da prodaju fotokopiju moje knjige, oni su mi zbunjeno rekli da ’’znanje pripada svima’’.
Ok, rekla sam, ali zašto onda niste kupili autorska prava od mene ili nekog drugog, ili zašto sami niste napisali knjigu pa to onda fotokopirali i prodavali?
Na to pitanje nisu znali da mi odgovore. Verovatno je da, ipak, nisu imali dovoljno znanja...
Moja logika je jednostavna. Ti ljudi su lopovi, jer samo kradljivci otimaju tuđe bez pitanja i dozvole.
Znanje NIJE dostupno svima. Ja to dobro znam! Svoje putešestvije po istoku i učenje feng shuija, sam uvek plaćala ISTO kao i svi drugi građani sveta. A to nije bilo malo!
I nije bilo popusta. Nije bilo posebnog tretmana. Koliko košta, toliko platiš. Bez pogovora.
Konsultacije sa majstorima sam plaćala koliko koštaju (poslednju 560USD, za 30 min.).
I gle, od toga sam imala koristi. MENI je vredelo.
Usput sam naučila jednu važnu stvar: ako hoćeš da štediš kada je u pitanju znanje...onda se nećeš pomaći od amaterizma!
Treba štedeti, ja se slažem sa tim. Ali ne na važnim, sistemskim životnim stvarima. Kada su pitanju profesionalne usluge, tu nema mesta štednji. Ukoliko se neko specijalizovao za nešto, onda bi mu to trebalo i platiti. Što bi nekoga bilo briga ako ti pozajmljuješ? To je tvoja stvar, tvoja računica i verovanje da će ono što dobiješ biti vredno. Ili da možda i neće biti vredno, nikad ne znaš (i to je život!).
Mnogi nisu svesni da se prilikom plaćanja bore sa ličnim i kolektivnim strahovima od siromaštva i sopstvenom lošom procenom lične vrednosti.
Znanje ne pripada svima, na žalost ... ili na sreću.
A naše uverenje da to treba da bude tako, samo nas odvlači u amaterizam.
I život van svetskih tokova, van pravog i sistemskog znanja.
Upravo tu se krije razlika između amaterizma i profesionalizma.
Pro zna šta mu je posao i koliko to vredi. I tačka.
Na to pitanje nisu znali da mi odgovore. Verovatno je da, ipak, nisu imali dovoljno znanja...
Moja logika je jednostavna. Ti ljudi su lopovi, jer samo kradljivci otimaju tuđe bez pitanja i dozvole.
Znanje NIJE dostupno svima. Ja to dobro znam! Svoje putešestvije po istoku i učenje feng shuija, sam uvek plaćala ISTO kao i svi drugi građani sveta. A to nije bilo malo!
I nije bilo popusta. Nije bilo posebnog tretmana. Koliko košta, toliko platiš. Bez pogovora.
Konsultacije sa majstorima sam plaćala koliko koštaju (poslednju 560USD, za 30 min.).
I gle, od toga sam imala koristi. MENI je vredelo.
Usput sam naučila jednu važnu stvar: ako hoćeš da štediš kada je u pitanju znanje...onda se nećeš pomaći od amaterizma!
Treba štedeti, ja se slažem sa tim. Ali ne na važnim, sistemskim životnim stvarima. Kada su pitanju profesionalne usluge, tu nema mesta štednji. Ukoliko se neko specijalizovao za nešto, onda bi mu to trebalo i platiti. Što bi nekoga bilo briga ako ti pozajmljuješ? To je tvoja stvar, tvoja računica i verovanje da će ono što dobiješ biti vredno. Ili da možda i neće biti vredno, nikad ne znaš (i to je život!).
Mnogi nisu svesni da se prilikom plaćanja bore sa ličnim i kolektivnim strahovima od siromaštva i sopstvenom lošom procenom lične vrednosti.
Znanje ne pripada svima, na žalost ... ili na sreću.
A naše uverenje da to treba da bude tako, samo nas odvlači u amaterizam.
I život van svetskih tokova, van pravog i sistemskog znanja.
Upravo tu se krije razlika između amaterizma i profesionalizma.
Pro zna šta mu je posao i koliko to vredi. I tačka.
Нема коментара:
Постави коментар